Dijabetes i med

Mogu li dijabetičari da koriste med u ishrani i u kojoj meri? Pitanje je koje izaziva nedoumicu. 

Health.india.com Ranije se smatralo da dijabetičari ne treba da konzumiraju med. Danas, nema striktnih zabrana. Novija istraživanja ukazuju na to da je med bolje rešenje u ishrani dijabetičara od šećera i drugih zamena za isti. Iz razloga što med ima nizak glikemijski indeks, pa ne podiže nivo šećera u krvi tako brzo kao šećer. Jedna supena kašika meda ima oko 17 gr. ugljenih hidrata. Veoma je kaloričan i sladji od šećera. Pa, ćete ga koristiti u manjoj dozi. Svakako se konsultujte sa svojim lekarom. Takodje, med kupujte kod proverenog medara.

U American Diabetes Association tvrdi se da i šećer i med utiču na nivo šećera u krvi. Prilikom pravljenja plana ishrane, treba voditi računa o količini koja se unosi. Oni govore o zameni šećera veštačkim zasladjivačima, kojih ima puno vrsta ( aspartam, stevia, saharin...)

 Endokrinology and Metabolisam Centar Teheran, Iran, objavljeno u US National Librery of Medicine Radjeno je istraživanje uticaja prirodnog meda na težinu i biohemijske pokazatelje krvi kod dijabetičara. U pitanju je bilo 48 pacijenata dijabetesa tipa 2, koji su podeljeni u dve grupe. Jedna je dobijala u narednih 8 nedelja, oralno, svakodnevno, med. Kontrolna grupa, nije. Na početku i na kraju istraživanja, izmerena ima je telesna težina i uradjena analiza krvi.
Na kraju, nije bilo neke razlike u nivou šećera u krvi, izmedju ove dve grupe. Telesna težina, ukupni holesterol je smanjen u grupi meda, a povećan nivo hemoglobina A 1C . 
Rezultati ukazuju da konzumacija meda u 8 nedelja je pokazalo dobre efekte na težinu i lipide u krvi kod dijabetičara. Ipak,ovde, treba voditi računa, s obzirom da raste i hemoglobin A1C koji je u korelaciji sa porastom nivoa šećera u krvi.

Dijabetološki savez Srbije u članku govori o tome da je med dobar za dijabetičare i iznosi primer medara dijabetičara. Govori se o tome da je dijabetičarima dozvoljeno 50 gr. meda dnevno. Jedna kafena kašika ima 10 grama meda. Treba ga uzimati 4 do 5 puta (kafena kašičica) i to pola sata pre obroka ili dva sata posle.

Dr. Velija Zelija - Ašimi sa Klinike za endokrinologiju KCU Sarajevo se slaže da dijabetičari mogu konzumirati med, s tim do to bude prirodan med. Ona kaže da jedna kašika meda  će sa svim onim što se nalazi u medu, popraviti celokupno stanje dijabetičara.

Hrvatski stručnjak, dr. sc Janko Križanić, takodje smatra da je med dobar. 

- Sve sastavnice meda obogaćuju naš metabolizam s važnim, vitalnim tvarima. Nadalje, glukoza iz meda odličan je detoksikator i aktivator jetre! A, jetra je centralni organ našeg metabolizma! Samo zdrava jetra provodi poželjne, zdrave, procese u nama. Dijabetičarima su ti procesi trajno narušeni! Dakle, dijabetičari smiju uzimati med u manjim dozama! Med valja otopiti u ustima, pa tek onda progutati! (Mora se ostaviti vremena da enzimi, iz sline, počnu razgrađivati med, posebice šećere).

Kada je u pitanju vrsta meda, uglavnom se pominju bagremov i drugi svetliji medovi.

Med jeste bolji od šećera zbog svog sastava. Videti post Med - lekovita hrana

Elem, zaključak izvucite sami uz konsultaciju sa svojim lekarom.

Med - lekovita hrana

Prirodno vitaminsko-mineralna sa ugljenim hidratima bombica. Šta drugo, nego med. Svima dostupan. U zavisnosti od kog cveća i  biljaka, pčele skupljaju nektar, ima i raznih vrsta meda. 
Prema načinu dobijanja, može biti vrcani, med u saću, presovan, topljen...U zavisnosti da li potiče od jedne ili više biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.

Tako postoji: 

• bagremov - dugo ne kristališe, od zelenkaste do žute boje, jer se prilikom vrcanja često meša sa livadskim medom, prijatnog, blagog ukusa i zato ga vole deca, dobar za regulisanje funkcije želuca, neutralisanje kiseline, kod kašlja...
• lipov - žute do crvenkaste boje, mirisa na lipu, dobar je kod prehlade i kao preventiva. 
• kestenov med - tamno žute je boje, gorkog ukusa. Dobar kod bolesti disajnih puteva, bronhitisa, bolesti kvnih sudova, popravlja apetit
• suncokretov - posle kestenovog najbogatiji polenom. Žute boje, preporučuje kod bolesti disajnih puteva, prehlada.
• heljdin med - tamne boje, ne baš prijatnog ukusa, bogat gvoždjem. Koristi se kod anemija, bolesti krvnih sudova, povišenog pritiska
• kupinov med -  svetlo žute boje, pomaže kod respiratornih bolesti
• voćni med - najčešće su u pitanju jabuke, šljive, trešnje, maslačak. Obično je tamnije žute boje. Bogat polenom i dobar kod prehlada.
• lavandin med - žute boje, prijatnog ukusa. Koristi se kod bolesti jetre i podstiče lučenje žuči
• žalfijin med - tamno žute boje, pomalo gorak. Dobar kod infekcija
• livadski med - od žute do crvenkaste boje. Potiče od raznih trava, naročito cenjen sa planinskih livada
• šumski med - sa listova listopadnog i zimzelenog drveća. Tamne su boje i imaju protivupalna svojstva.

Izaberite svoju vrstu i uživajte, ali sa merom u lekovitim i hranljivim svojstvima meda. Najkvalitetniji je med sa ekološki čistih područja.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.
Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04
Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i minerali: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.

Većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi, 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati. Ukoliko ste svesni da vam ishrana nije zadovoljavajuća, dopunite je kašikom meda i time učinite korak ka dobrom imunitetu  i zdravlju.
Prirodno svojstvo meda je da se kristališe. U takvom stanju se koristi kao i inače, a posebno je dobar kao namaz na hleb, naročito pogodan za decu, jer ne curi.
Sve napitke i slatkiše, zdravije je zasladjivati medom, nego šećerom. Samo treba voditi računa da je med kaloričan i da utiče na nivo šećera u organizmu. Maria Collazo - Clavell, MD endokrinolog sa Klinike Mayo, u odgovoru čitateljki dijabetičaru, govori o medu kao zameni za šećer, uz upozorenje da doza u kašičici treba da bude manja, jer je kaloričan.
Sa druge strane, istraživanja ukazuju na pomoć cimeta u tretiranju dijabetesa tipa 2, pa eto, zdrave  kombinacije meda i cimeta. Stari recep je  med i orasi. Takodje, zdravo, ali i kalorično, pa vodite računa o tome.
U jutarnji musli, dodajte i kašiku meda za dobar dan.
Da li znate da je i praseće pečenje izuzetno ukusno ako se preliva medom sa ruzmarinom?
A, o medenjacima, da i ne govorim....

Svoju primenu med je našao i u kozmetici, posebno u hranljivim kremama za negu kože. 

Med - prirodni lek

Znamo kako nastaje med. Koliko ga koristimo u ishrani?
Za dobro jutro, odlična je medom premazana ražana kriška hleba.

Med je prava energetska bomba, jer direktno ide u krvotok i podiže energiju čitavog organizma. Jača nutritivna svojstva ima tamniji med.
Med čini preko 70 raznovrsnih sastojaka, što zavisi od kog cveća i bilja, pčele skupljaju nektar. Preko 70% su ugljeni hidrati. Najviše ima glukoze 38%, fruktoze 30%, saharoze 1-2%, vode oko 17% , organske kiseline 0,3% (jabučne, vinska, mlečna, limunska), enzimi ( invertaza, dijataza, katalaza, fosfataza, dehidraza, ...), minerali 0,2% ( gvoždje, bakar, mangan, silicijum, kalijum, kalcijum, magnezijum...), kompleks vitamina C i B, A, K, E, fitohemikalilje (flavonoidi, fenoli), nešto belančevina.
Vitamini imaju veću farmakološku aktivnost od onih dobijenih u industriji.
Med ima nizak glikemijski index - GI, oko 55. On pokazuje koliko brzo neka namirnica povećava nivo glukoze u krvi. Tako da je dobar za dijabetičare, posebno tip 2.
Blago kisela ph vrednost meda izmedju 3,2 i 4,5, sprečava razvoj bakterija, a antioksidanti uništavaju slobodne radikale.
Kristalizacija meda je normalna pojava. Iz razloga što u medu ima i vode. Bagremov med sporije kristališe, a livadski već za tri, četiri meseca. Dekristalizacija se izvodi na temperaturi od 40%. Stavite teglu sa medom u sud sa toplom vodom da odstoji.
Duga je istorija korišćenja meda. Pre 4 000 godina u ajurvedskoj medicini korišćen je za uspostavljanje balansa organizma. Stari Egipćani njime su tretirali rane. Grci su verovali da med utiče na dugovečnost. Čak je i prorok Muhamed slavio isceljujuća svojstva meda.
Moderna nauka pronalazi da su mnoge tvrdnje kroz istoriju upotrebe meda u medicinske svrhe istinite.
Pa tako je dobar u prevenciji GERD-a,(refleks kiseline).
Takodje je utvrdjeno u kliničkoj studiji da je med dobar za decu  u slučajevima dijareje za oralnu rehidrataciju i unošenje elektrolita.
Neka istraživanja ukazuju na to da može da pomogne kod sezonskih alergija i neutralisanja kašljanja.
Studija objavljena u Microbiology govori o tretiranju hroničnih rana medom Manuka Honey Could Be The Answer For Treating And Preventing Wound Infections
Streptococcus pyogenes koja se javlja kod rana formira neku vrstu bio-filma koji med uspeva da razruši, kao i da zaštiti tkivo od bakterija. Inače je medu priznato antibakterijsko dejstvo. U istraživanju je korišćen med iz nektara sakupljen sa Manuka drveta koje raste na Novom Zelandu i Australiji. Jedno drugo istraživanje ukazalo je na to da se ovaj med može izboriti i sa Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus (MRSA). Za ovaj med je utvrdjeno da sprečava razvoj više od 80 vrsta bakterija. On se i nalazi kao sastojak u mnogim licenciranim proizvodima za tretiranje rana.
Studija objavljena u žurnalu Pediatrics ukazuje na pomoć meda kod respiratornih infekcija dece, kada se javlja noćni kašalj. Med ga smiruje.

Med i botulizam
Može sadržati bacil botulizma koje potiču iz spoljne sredine. Mada je med dovoljno kiseo i ima šećera te ne dolazi do razmnožavanja bacila i lučenja toksina. Osim toga u organizmu odraslih, kisela sredina digestivnog trakta ne dozvoljava razvoj bacila. Kod beba je niža kiselost što može uzrokovati lučenje toksina. Iz preventivnih razloga med ne treba davati bebama do godinu dana jer može imati i C. botulinum bacil koji može narušiti imuni sistem beba, jer u tom uzrastu nisu otporne na inače ovaj dobroćudan soj. Može doći do slabosti mišića, konstipacije, gubljenja apetita, teškog gutanja, zastoja u disanju. Inače ovog bacila ima u zemljištu, prašini iz vazduha, namirnicama životinjskog porekla. Uglavnom se prenosi preko mesnih, ribljih konzervi, kao i konzervi povrća. U kiseloj sredini ne opstaje.
Med i mršavljenje
Naučno je dokazano da uzimanje meda pre spavanja utiče na bolje sagorevanje masti tokom sna.
Posebno je zdrava kombinacija meda i cimeta. Dodajte cimet u prahu u med, dobro promešajte i vaša bombica zdravlja je spremna za svaki dan i dobro jutro i laku noć.
Zabluda je da se med  jede isključivo drvenom ili plastičnom kašikom. Možete ga slobodno jesti i metalnom, kažu medari. Nije dobro matičnu mleč jesti metalnom kašikom, jer se gube neka lekovita svojstva.
Svakako se čitava priča odnosi na prirodan med.


Izvori:
www.medicalnewstoday.com
http://www.poljoberza.net

Celerova so - domaća kuhinja

Prirodni začin. 

Celerova so. Zdrava, brzo se pravi, odličan je diuretik.
 Uzeti zdrav koren celera, dobro oprati, narendati ili na krupno samleti u blenderu, zatim pomešati sa morskom solju u zapremini 1:3  i ostaviti preko noći u poklopljenoj posudi. Staviti u pleh i sušiti na temperaturi od 80 stepeni. Dok ne očvrsne. Ostaviti da se ohladi, staviti u blender i što sitnije samleti, do praha. Mirisno lišće sa stabljike celera, nećete baciti, već ga skinite sa stabljike, operite, stresite vodu i lagano ga istapkajte, najbolje papirnim ubrusom i stavite na neki pleh ili tacnu, stavite na mesto gde vam neće smetati u kuhinji i zaboravite na njega par dana. Ono će se osušiti na vazduhu, pa ga sitno sameljite ili ga možete samo izmrviti prstima. Možete pomešati koren, so i lišče ili ih držati odvojeno. Čuvati u zatvorenoj staklenoj tegli. 
Upotreba: u svim jelima kao zamena za so.

So - šećer - masti

 Industrija hrane manipuliše ovim sastojcima u cilju postizanja odgovarajućeg ukusa.

Dobitnik Pulitzerove nagrade, u svojoj novoj knjizi Salt Sugar Fat: How the Food Giants Hooked Us, novinar Michael Moss ulazi u svet prerade i pakovanja hrane.

Priča počinje 1999, kada je podpredsednik kompanije "Kraft" pozvao najviše rukovodioce vodećih proizvodjača hrane u Americi, sa temom: rast brige o javnom zdravlju u epidemiji gojaznosti i uloga pakovanja i prerade hrane u tome.

Jer se od njih očekuje  odgovorno ponašanje.

Prvi su odgovorili iz "General Millsa", istakavši da osim prema proizvodjačima imaju odgovornost i prema akcionarima. Da nude proizvode sa niskim stepenom masnoće, šećera, sa žitaricama, onima koji se brinu o ishrani

Proizvodi moraju imati dobar ukus i ne može se menjati formula, ako bi uticalo na potrošače.

U reklamama se iznose netačnosti. Kao reklama za "Frosted" mini žitarice za doručak za decu u kojoj se tvrdi da će ona deca koja ih jedu pokazivati 20% više koncentracije . Kampanja je prestala kad je  FTC skrenuo pažnju da istraživanja to ne pokazuju.

"Coca cola" svoje potrošače ne zove lojalnim, fanovima, već ovisnicima.

Strategija je da 20% potrošača kupuje 80% proizvoda. Njihov pravi potrošač popije 1000 konzervi Kole godišnje, nekad i više.

Kupci su tinejdžeri koji su u prilici da sami donesu odluku i kupe za 1-2 dolara, Kolu ili grickalicu.

Kada sa 13-14, donesu odluku, ostaju verni potrošači do kraja života.

Potrošači su navučeni na ove proizvode pune soli, šećera i masti kao i pušači na nikotin.

 So, šećer i mast su tri ključna sastojka za uspeh prehrambene industrije a pokreću nacionalnu epidemiju gojaznosti

Neke kompanije kao "Kraft" su promenile recepte, ali se ovaj problem ne može rešavati pojedinačno. Potrebno je da vlada usvoji standarde u industriji hrane radi zaštite zdravlja ljudi.

U Srbiji,skoro svaki deseti proizvod na tržištu hrane u prošloj godini imao neispravnu deklaraciju. Deklaraciji često nedostaje i precizna informacija o količini masti, soli, ugljenih hidrata, aditiva, ali i proizvođači i potrošači slažu se da je deklaracija pretrpana informacijama.

Osim toga, najčešće su ispisane sitnim slovima na podlozi na kojoj se slabo razaznaju, da je nekad potrebna i lupa da se pročita sastav.

Šef odseka Poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović kaže da je poljoprivredna inspekcija  u 2012. godini izvršila 6.500 kontrola i pronašla 570 slučajeva nepravilnosti. Prema njegovim rečima, ukupno je povučeno 100.000 kilograma i 145.000 litara proizvoda.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je isključivo reč o propustima na deklaracijama hrane biljnog porekla, vina i alkoholnih pića što sa aspekta zdravlja nije opasno.

"Po mom mišljenju bi morao da bude jedan mnogo učestaliji monitoring koji ima izlaz, a to je informisanje. Dakle, ne da dođe do incidenta pa onda da se neko informiše, nego da to bude pravilo ponašanja da potrošači budu naviknuti da dobijaju tačne informacije", kaže prof. Radovanović sa Poljoprivrednog fakulteta.

Pojačana kontrola lanca proizvodnje i uvoza, ali i bolja komunikacija, jedini je put do potrošača koji će, čitajući deklaraciju, kupiti ono što je stvarno želeo da plati.

Potrebno je i razvijati svest potrošača, jer i kod nas deca često za užinu kupuju grickalice i gazirana pića, sve prepuno mastima, solima i šećerom.

Problem je, kažu istraživači, što u najvećem broju slučajeva , gojazna deca postaju gojazni tinejdžeri i gojazni odrasli ljudi, pa intervencija koja se primjenjuje kada su u dobu od 3 do 5 godina, može sprečiti prekomernu težinu i bolesti povezane s gojaznošću kasnije u životu. Ovde je bitno preventivno delovanje. Vodite računa šta vaše dete jede kao malo, jer će mu te navike u ishrani ostati za ceo život i svakako uticati na njegovo zdravlje.

Izvor:

Wbur, Bostons news station

RTS

Hrana ubrzava starenje?

Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana.
Kineska izreka

•  ŠEĆER
  

Izaziva zavisnost, što ga više unosite, više vam se jede. Skriven, nalazi se u mnogim namirnicama: sosovima, instant supama,  mesnim preradjevinama, smrznutim jelima, pa i u zdravoj hrani.

Velika je razlika između jednostavnih šećera – onih koji se uobičajeno dodaju hrani – i sporo oslobađajućih ugljenih hidrata koje telo pretvara u glukozu i koristi kao gorivo. Prvi nas ubrzano stari, drugi nam je potreban. Ishrana sa previše šećera usporava sposobnost tela da se regeneriše. U svakodnevnom životu, to uzrokuje bol u zglobovima, slabljenje mišića, promene raspoloženja, podočnjake, pege i bore. Brojna istraživanja su potvrdila da preterano konzumiranje šećera skraćuje život, zbog je čega ga nazivaju "beli ubica". Od sve hrane, on najviše ubrzava starenje.
Mozak se hrani glukozom. Međutim, za razliku od svih drugih organa, on nema mogućnost da čuva zalihe – koliko god je dobije, sve će odmah otići u krvotok.

Zato je slatki obrok ili piće poput inekcije glukoze za vaš mozak, dobija se  trenutni udar, koji brzo nestaje i mozak dolazi u krizu. Dakle, mozak se ponaša kao zavisnik koji krizira, osećate se slabo, boli vas glava, neraspoloženi ste i ne možete se koncentrisati.

Rešenje je da izbjegavate šećer i hranite svoj mozak preporučenim ugljenim hidratima.

Prirodno, a zdravo: prebacite se na integralne žitarice, voće i povrće – na sporo oslobađajuće ugljene hidrate – koji su puno prihvatljiviji od rafiniranog šećera. Kada vam se jede nešto slatko, grickajte šargarepu, bademe ili pistaći. Koristite med i sladite se suvim voćem.

  

• SO
  

Natrijum i hlor – dva sastojka soli – važni su minerali koji održavaju mišićni i nervni sistem. Ona je jednostavan začin  jelu i prisutna je u prerađevinama: konzerviranom povrću, siru, suhomesnatim proizvodima, supama...

Ako je koristimo u preteranim količinama, štetna za našu mladolikost, jer u prevelikim količinama ubrzava starenje.

Zato nije preporučljivo da uzimate više od tri grama soli dnevno. Najlakši način da to postignete jeste da izbegavate prerađevine koje u sebi imaju više od 0,2 grama natrijuma na 100 grama.

• KRAVLJE MLEKO
  

Iako je kravlje mleko bogato kalcijumom, vitaminima i proteinima, ono takođe aktivira četiri procesa starenja - usporavanje probave (uzrokuje nadutost, zatvor ili proliv), upale (ukočeni zglobovi), hormonsku neravnotežu (koji utiču na nivo šećera u krvi i nivo estrogena) i formiranje kiseline. Treba paziti i na mlečne derivate (kazein i laktozu) u hlebu, kolačima, keksu, mesnim prerađevinama i grickalicama.

Prirodno, a zdravo: Kozje ili ovčje mleko jer su bogatija mnogim vitaminima i mineralima, kao i feta sir i mocarelu. Potreban kalcijum uzimajte iz tamnozelenog lisnatog povrća, orašastih plodova, semenki i žitarica.

•  MESO
  

Proteini iz mesa potrebni su za izgradnju mišića, ligamenata i kože, ali ova namirnica aktivira svih pet procesa starenja, jer je bogata zasićenim mastima i vrlo je kalorična.
Meso je jedna od najvažnijih namirnica koja proizvodi kiseline, ima visok nivo zasićenih masti. Prerađeno meso ima visok nivo kancerogenih sulfita i nitrita, jer prženje uzrokuje promene u DNA, pojavu slobodnih radikala i dovodi do oksidativnog stresa.

Prirodno, a zdravo: Na jelovniku treba da je češće riba, koja je dobar izvor proteina. Ostali poželjni izvori proteina su jaja, žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke. Ako jedete meso, birajte bezmasnu piletinu, ćuretinu ili jagnjetinu. Izbegavajte kobasice, šunku, hamburgere, kao i prženo i pohovano meso. Izbegavanje u širokom luku kada su u pitanju preradjevine i meso natopljeno mašću.

•  LOŠE MASTI
  

Masti su bitne za održavanje strukture ćelija, pomažu telu da apsorbuje vitamine topive u masti, utiču na zdrav izgled kože, hrane mozak, podižu raspoloženje i daju energiju.
Svaka ćelija u našem telu ima zaštitni sloj masti i belančevina. Ako se taj spoljašnji sloj sastoji od dobrih masti, to može pomoći ćelijama da apsorbuju hranjive materije i vodu. Međutim, ako je reč o sloju koji nije fluidan zbog ishrane s velikom količinom loših masti, taj proces je oslabljen. Smatra se da je to okidač za mnoge simptome starenja, uključujući pad kvalitete kože, upale, alergije.

Među mastima najgore su trans-masti, koje se mogu naći u industrijski prerađenoj hrani, kao što su kolači, fast food, sladoled, te ulja za duboko prženje. One ometaju rad ćelija i uzrokuju upale, vode do oksidacije i hormonske neravnoteže. Trans-masti su takođe povezane s depresijom, koronarnim bolestima, povišenim nivoom lošeg kolesterola, a nose i povećani rizik od degenerativnih bolesti.

Prirodno, a zdravo: Konzumirajte masti od neprerađenih proizvoda, tunjevinu, skušu, losos, sardele, avokado, kozje i ovčje proizvode, soju i orahe. Ne zaboravite da je kokosovo ulje, iako vrlo kalorično, zdravo te čak pomaže kod mršavljenja. 

Super hrana za svaku ženu

Osećati se mlado,biti vitka i osujetiti nastanak raznih bolesti jeste imperativ. Uz to ide i dobro raspoloženje.
Dakle, šta jesti?

• Niskomasni jogurt. Pun kalcijuma, probiotskih kultura,pomaže u borbi protiv osteoporoze, iritabinog kolona,vaginalnih infekcija.Pomaže regulisanju digestivnih problema. Američiki naučnici pratili su 15 god. 2000 obolelih  od visokog pritiska. Zaključak je da jogurt uz fizičku aktivnost utiče pozitivno i na hronične bolesti srca.Preporuka jedna šolja dnevno.

• Ribe, pune omega-3 uljima, kao losos, sardine, tunjevina, skuša.One štite od bolesti vezanih za srce i krvne sudove,bolova mišića,depresije, reumatidnog artritisa. Preporuka je dva do tri puta nedeljno. Kao alternativa, može poslužiti i riblje ulje u kapsulama.

• Pasulj.Postoje razne vrste, posebno je lekovit tkzv. azuki pasuljza bubrežne bolesnike. Utiče na masti i holesterol. Dobar je izvor proteina i vlakana.Značajan u borbi protiv raka dojke i bolesti krvnih sudova.Preporuka tri do četiri puta nedeljno.Prednost je što ga ima i u malim konzervama, iz kojih ga možete jesti bez kuvanja.                                          

• Crna čokolada, sa što većim procentom kakaoa,bogata antioxidantima, magnezijumom,manganom,cinkom koji su bitni za jake kosti. Neke studije pokazuju da snižava pritisak,borac je protiv stresa za vreme PMS-a. Podstiče serotonin, hormon sreće. Maximalno 25 gr. dnevno.

• Papaja je odličan izvor kalijuma i vit. C.Može da neutrališe potencijalno štetne efekte viška natrijuma na krvni pritisak. Istraživanje Američkog ministarstva zdravlja ukazuje na to da su žene u većem riziku od bolesti žuči nego muškarci.Dakle, papaja pomaže u borbi protiv bolesti žučne kese. Savetuje se oprez trudnicama jer može uticati na spontani pobačaj. Količina je 2 kriške dnevno. U prodavnicama zdrave hrane postoje kockice sušene papaje, pa je tako zgodna za dodavanje musliju za doručak.

• Paradajz je vrlo moćan zbog sastojka likopena koji je značajan u prevenciji raka dojke. Smanjuje loš holesterol, diuretik je,izbacuje vodu iz organizma,zbog obilja vit. C, jača imunitet, popravlja metabolizam.Štiti i od UV zračenja. Kad mu je sezona jedite bar jedan svakog dana. Možete piti i sok. Kuvanjem mu se povećava lekovitost. Pa je izraziti antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala u vidu sosova, supa, i na pici. Oprez kod onih koji pate od gorušice.

• Spanać je poznat kao jedan od najboljih izvora folata. Oni štite od defekata pri formiranju ploda,od bolesti srca, raka kolona, demencije.Zbog vitaminsko mineralnog sastava dobar je protiv anemije,ekcema, celulita... Nisko je kaloričan, te je dobar za dijete.Štiti kožu od posledica vrućina i od bora i promena koje nastaju sa godinama.Savetuje se dve do tri porcije nedeljno.

• Bobice u koje spadaju: ribizla,  kupina, groždje, ogrozd, brusnica, imaju visoku dozu folne kiseline i vit.C.Kao i vino, bobičasto voće štiti telo svojim antikancerogenim sastojcima, koji imaju značajnu ulogu u samopopravljanju ćelija organizma.Štite srce, kao i kožu. Brusnica je posebno dobro za urinarne infekcije, kad je dobra da se pije u vidu čaja.

Zašto starimo ?

"Kada bih imao i sto godina, moj najbolji dan, uvek bi bio sutra."
                                                                        Pablo Neruda

Mediji nas, gotovo svakodnevno, bombarduju informacijama, koje su od značaja za zdravlje i produženje života. Počev od ishrane.Tako  se savetuje mediteranska ishrana, pa makrobiotička, veganska, pa treba piti vino, ali zna se koliko. Po najnovijem, pet čaša vina od 200 ml.(upozorenje za one koji vole čaše veličine krigle) u toku sedam dana. Glasni su i oni koji kažu jedna čašica žestokog, ujutru, ispere sve.Jesti ribu dva-tri puta nedeljno, ali voditi računa, jer i mora su zagadjena, pa je ta ista riba puna teških metala, pogotovo skuša i tunjevina, koje se inače posebno preporučuju zbog omega-3 masnih kiselina, a ti, teški metali, deluju negativno na naš nervni sistem, na plod i decu. Onda preporučuju omega masne kiseline iz biljnih izvora.A oni isto mogu biti zagadjeni herbicidima, pesticidima, u zavisnosti od zemljišta, recimo u Banatu i olovom i arsenom. Jedni kažu meso nije dobro, prepuno je hormona, kao i mleko. Pa, dobro, mislim,za mleko može biljna zamena. Kažu odlično je bademovo i pirinčano.(vidi "Pitam se, pitam). Čekam da izbace na tržište,sintetičko meso. 

 Holandski stručnjaci su razradili tehnologiju pravljenja veštačkog mesa u laboratoriji, od matičnih ćelija životinja i već su krenule priče o tome da će ono biti zdravije, jer će biti eliminisane masnoće, mikroorganizmi, a biće dodati zdravi nutrijenti. Osim toga, biće i jeftinije. Svakako, ovo meso koje danas jedemo, biće dostupno malobrojnoj eliti, koji verovatno, za razliku od nas ostalih, ne brinu o svom zdravlju. Ovo podstiče Pokret za zaštitu životinja. Smatra se da će doći do porasta izgradnje stanova u gradovima, jer će farmeri ostati bez farmi i posla.  A ima i onih koji misle da će to uticati i na opstanak ovih životinjskih vrsta. Dok se drugi bave idejom da je hrana budućnosti, jedno vreme su to bile alge, a sad su na tapeti insekti, koji inače i jesu poslastica na Dalekom Istoku. 
Pa, soja je dobra , a onda i nije. Svinjska mast za prženje je bila dobra, pa nije, pa sad su opet aktuelna mišljenja da i nije da nije. Vegetarijanci tvrde da ljudsko telo fiziološki nije sazdano da vari meso zbog dužine creva. Treba imati pet obroka u toku dana, pa ne jesti posle 18:00. Ili posle 20:00? Pa, kako sve to uklopiti u sopstveni radni dan?Vrh svega toga je ponuda raznih prirodnih i hemijskih suplemenata.

 I gle čuda, svi ti instant praškovi, sve te tablete, bilo da se rastvaraju ili ne, pa kapsule, pa najnovije, sa odloženim dejstvom, tj. postepenim rastvaranjem, radi bolje iskoristljivosti, pronadjene su da bismo ojačali naša energetska polja, kao magičnim štapićem, njima brisali sve što ne valja, počev od bora, pega, bolova, gde god se pojavili. U svoj toj zbrci, mi, konzumenti, zaboravljamo na konzervanse koji su u njima, a isto tako nezdravi. A onda, nešto tiho, ali ipak čujno, pojavljuju se informacije o tome da i ako unosimo sve to, naš organizam nije takav da sve to primi, iskoristi, obradi ili šta već.  Sve to, meni, liči na teritoriju bez šerifa, a sa puno zamenika.

Osećati se što duže mladim i pre svega biti zdrav, jeste prioritet. Ali, po staroj "ne goji se prase uoči Božića",  time se treba baviti čitavog života, u ciju "bolje sprečiti nego lečiti". Pronaći sopstvenu, formulu za dobro fizičko i mentalno zdravlje. Nekako, to duhovno zdravlje je i dalje, pomalo, u zapećku. Mada, se danas, čuje da je stres okidač za razne bolesti. Pa, bavite se  onim što volite, okružite se ljudima koje volite. Uz današnji tempo, često zaboravljamo na one male, svakodnevne stvari koje su u stvari začin života. Ta svakodnevica je sve što imamo. Carpe diem (iskoristi dan). Nije lako, ali jeste isplativo. Na kocki je samo naš, sopstveni život.

Nije naodmet, pročitati i ovo.
Genetska programiranost vezana za dužinu života je različita kod živih bića. Tako, jastozi tokom celog života rastu ili korali žive dokle god im odgovara sredina u kojoj su. Meduze mogu nakon odredjene starosti da se vrate na embrionalni nivo i to i više puta tokom života jedinke.
U vezi čoveka, jedan od naučnih stavova je da je predodredjen da traje dok traje njegovo reproduktivno doba, a da posle prirodu ne zanima šta se dešava. Primer je holesterol koji je u periodu rasta organizma i reproduktivnom dobu, glavna gradivna materija svih ćelijskih membrana, a koji se u toku dana unese u količini od oko 3 gr. Po prestanku rasta, problem je što se i dalje sintetizuje u toj količini, te se taloži u ćelijskim membranama i zidovima krvnih sudova. Posledica toga je sužavanje krvnih sudova i ishemija tj. smanjena prokrvljenost tkiva, što se odražava na  stanje organa i zdravlje. Dakle, u kasnijim godinama života se okreće protiv čoveka.
Starenje se može posmatrati na fiziološkom, ćelijskom, genetičkom, evolutivnom nivou.
Fiziološki, na nivou celog organizma, starenjem upravljaju hormoni koje kontroliše centralni nervni sistem, tj. mozak. Posebno mesto ovde zauzima insulin koji u isprepletanosti sa ostalim hormonima, odredjuje reproduktivno zdravlje, a zatim i u sprezi sa holesterolom, hipertenzijom, aterosklerozom utiče na imunitet, stanje krvnih sudova, nastanak kancera i dr. Postoji stav da smo stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi. Što manje plaka na njima, to bolja prokrvljenost svih organa, a samim tim i njihovo bolje funkcionisanje.

Na genetičkom nivou, ako se starenje posmatra kao gubitak fizioloških funkcija, onda je to uzrok bolesti u poznijim godinama. Danas postoji baza o stotinama otkrivenih gena koji utiču na starenje čoveka.
Na ćelijskom nivou starenje se odnosi na sposobnost ćelije da apsorbuje ili izbacuje ono što se unosi u organizam. DNK je najosetljiviji deo ćelije.
Postoji Telomere teorija. To su završni delovi hromozoma koji imaju ulogu očuvanja kompaktnosti, ali se tokom redovnih ćelijskih deoba skraćuju i gube i da je to uzrok starenja. Naše ćelije se obnavljaju iz adultnih somatskih i stem ćelija. Ćelije umiru programiranom ćelijskom smrću ili nekrozom. Oba načina su u genetskom kodu.
Nauka, danas, može da utiče na ciklus ćelije, jer su pronadjeni geni koji produžavaju životni ciklus iste, ali se to odnosi samo na jednostavna bića, tipa gliste ili gljivice.
Velika pažnja se poklanja regeneraciji tkiva i organa.
Stem ćelije su posebna priča, gde se in vitro, matične ćelije mogu razviti u nova tkiva i organe. Pitanje je: kako dirigovati stem ćelijama u samom organizmu in vivo?
Važan je projekat "Ljudski genom", koji ima za cilj da dešifruje  genetske informacije skrivene u svakom od nas. Postoji više od 1800 naslednih bolesti zbog neke mutacije u genima. Izdvojena je grupa mitohondrijalnih bolesti kao što su neurodegenerativne tipa Alchajmer, Parkinsonova bolest, bolesti vezane za ishranjenost tkiva kao dijabetes, distrofija mišića. Tako da dalji razvoj medicine, prevencija (pravljenje genetskih mapa, unapred utvrdjivanje bolesti i predupredjenje istih ) i  lečenje će uticati i na životni vek.

Danas izračunat prosečan životni vek kod Srba iznosi 73,7god. U svetu je 77 god. Ima porodica, iznad ovog proseka, sa dobrom genetikom, čiji članovi dožive duboku starost. Ima 90-godišnjaka, vrlo aktivnih u društvu i u sticanju novih znanja.U poslednjih pola veka, životni vek je produžen za 10 godina. Postoji jedan kontinuitet u rastu dužine života, počev od industrijske revolucije 19 veka, što se vezuje za bolji standard, razvoj medicine...
Trenutna procena maksimalnog života čoveka je 120 god. Ovde je vrlo bitno da osim dužine života, akcenat bude na kvalitetu.
Svakako na zdravlje, time i na starenje, utiče i sredina u kojoj živimo, hrana koju jedemo, kao i stres, koji ima moć okidača za raznorazne bolesti.
Na starenje organizma utiču slobodni radikali. Oni su oko nas, a i u nama. A to  su štetni hemijski spojevi koji prirodno nastaju kod metaboličkih procesa, pa i od kiseonika koji udišemo, kao i od proizvoda intoksikacije creva i izazivaju štetu ćeliji i tkivu u kome nastaju. Zato sportisti, koji zbog fizičkih napora unose više kiseonika, izraženija je oksidacija, moraju da imaju posebno dopunjenu ishranu radi sprečavanja prevremenog starenja organizma. Takodje, slobodni radikali, nastaju unosom nezdrave hrane, (nitrati, nitriti, pesticidi, herbicidi ) i životom u zagadjenoj sredini, elektromagnetna polja, radioaktivna zračenja, smatraju se krivcima za mutaciju DNK. Da bi se slobodni radikali držali pod kontrolom u organizmu mora postojati odgovarajuća količina antioksidanasa. Pod uticajem slobodnih radikala dolazi do oksidacije koja izaziva starenje organizma i pogoršavanje postojećih bolesti. I u organizmu zdrave osobe se stvaraju toksična jedinjenja,  pre svega u crevima, gde nesvarena hrana truli i vri i ti produkti se apsorbuju u krv i tako utiču na čitav organizam. 

Kad je u pitanju hrana  značajno je svakodnevno unositi antioksidanse putem voća i povrća. Njima su bogatije namirnice intenzivnijih boja, jer se nalaze u pigmentima. Od izuzetnog značaja su vit. A, E, C, cink, selen, koenzim Q10, gde se u istraživanjima pokazalo da imaju pozitivno dejstvo na snižavanje šećera, masti, holesterol, pritisak, elastičnost krvnih sudova.
Koenzim Q10 je prirodno prisutan u mitohondrijama ćelije, koje su centar za proizvodnju energije i njeno korišćenje u metaboličkim procesima. Sa godinama, njegova koncentracija opada i zato je važno unošenje u organizam. .Štiti od kardiovaskularnih bolesti. Glavni izvor su sardine, skuše, kikiriki, orasi, susam.
Betakaroten daje narandžastu boju voću i povrću, pa ga ima u kajsijama, breskvama, šargarepi, bundevi. Štiti od UV zračenja, utiče na zdravlje kostiju, kože, zuba. On je provitamin vit. A i najbolja forma za njegovo unošenje.
Vit. A je neophodan za stvaranje kolagenih tkiva u fazi rasta, za normalnu funkciju epitelnih ćelija, za normalnu funkciju štitne žlezde, varenja, prevenciju od oboljenja očiju, utiče na imunitet.
Glutation je mali molekul koji se nalazi u svakoj ćeliji, pa i u ćelijama imunog sistema i osnovna uloga mu je borba protiv slobodnih radikala. Izuzetno je značajan za zdravlje svake ćelije, te i jetri pomaže u odstranjivanju unetih otrova. Smanjuje štetno dejstvo zagadjene sredine i antikancerogen je. Ima ga whey proteinu,u lubenici, grejpfrutu, narandži, jagodama, karfiolu, brokuliju, spanaću, belom luku, paradajzu.
Likopen je karotenoidni crveni pigment i nalazi se pre svega u paradajzu, narandžastom grejpu, papaji.Apsorpcija likopena je maksimalna u gustoj supi od paradajza sa dodatkom maslinovog ulja, kao i u prelivu od paradajza na pici.Harwardska studija je pokazala značaj likopena u prevenciji od tumora prostate,u količini od 6,5 mg. dnevno.
Kvercetin je antioksidans flavonoid koji ima antiinflamatornu ulogu, antihistaminik tj. ublažava alergijske reakcije, vazodilatatorsku ulogu tj. utiče na zaštitu krvnih sudova jer povećava njihovu elastičnost i time utiče na regulisanje pritiska, regulisanje šećera, antireumatsku,kao i antikancerogenu. Ima ga u crvenom luku, jabukama i to pre svega crvenim, kupusima, brokoliju, crnom vinu.
Vit. C je moćan antioksidans, značajan za imunitet i posebno za zaštitu od kardiovaskularnih bolesti.Organizm čoveka nije sposoban da ga sam sintetizuje pa mora da se unosi i to putem svežeg voća i povrća.Ima ga u : u paprikama, spanaću, kupusu, agrumima, bobičastom voću. Termičkom obradom se uništava.
Resveratrol je jedinjenje otkriveno 1976 god. u vinovoj lozi. Najviše ga ima u pokožici zrna groždja. Štiti od kardiovaskularnih bolesti. U istraživanju 2003. grupa naučnika sa Harwarda ustanovila je da aktivira  protein SIRT 1, za koji je u prethodnom istraživanju utvrdjeno da je odgovoran za očuvanje zdravlja ćelija i dugovečnost. Prema najnovijim rezultatima preporučuje se čaša vina pet dana u nedelji.
Vit. E je u stvari grupa vitamina tkzv. tokoferola i tokotrienola. Štite kožu od UV zračenja, štite ćelije od slobodnih radikala. U kombinaciji sa selenom ima izrazito zaštitnu ulogu.Zaustavlja proces preranog starenja kože i tkiva. Nalazi se u orasima, suncokretu, bademu, hladno cedjenim uljima, kao što je maslinovo, u spanaću. Naziva se i vitaminom mladosti.

Uzevši u obzir sve napred izneto, uz genetiku takvu kakva je, ono na šta možemo odmah od ovog časa da utičemo je pre svega hrana koju jedemo, jer tako unosimo preko potrebne vitamine i minerale, a pre svega neophodne antioksidanse. Možemo pokušati da smanjimo nivo stresa bavljenjem nekom fizičkom aktivnošću, boravkom u prirodi, druženjem sa dragim ljudima, čitanjem omiljenog štiva, slušanjem muzike... Pri tom ne treba zaboraviti ni mentalnu aktivnost za koju su dobra vežba ukrštene reči, igranje šaha, kvizovi...Pa i prijava na neko kviz takmičenje. Zašto da ne? Treba se i igrati.

Svemoćni vitamin C?

Experti kažu da je vit. C jedan od najsigurnijih suplemenata.Ne smatra se lekom za prehladu, ali pomaže u sprečavanju komplikacija.Prednosti se tiču zaštite imunog sistema, kao i kod kardiovaskularnih bolesti, bolesti oka, kože.
Vitamin C dobija veliku pažnju s razlogom i sve se više misli da je on suplement značajan za kompletno zdravlje organizma.

Jedan od prvih velikih zagovornika značaja vitamina C bio je Linus Pauling (1901-1994)Američki hemičar koji je 1954. dobio Nobelovu nagradu za objašnjavanje prirode hemijskih veza i razjašnjenja strukture složenih supstanci. 1962 je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog rada na sprečavanju eskalacije nuklearnog sukoba. Tvorac ortomolekularne medicine.

 Linus Pauling, poznat je u medicinskim krugovime pre svega po promovisanju značaja vitamina C i njegovoj vezi sa bolestima srca. Na seminaru LBL 1993. govorio je o tome. Tada, živahan 92-njak , ispričao je kako je počeo da uzima vit. C. Biohemičar Irvin Stoun 1966. ga je više upoznao sa značajem ovog vitamina. Pet godina posle, napisao  je rad o"Vitamin C i prehlada",a potom i smelo o vit. C kao šampionu i borcu protiv težih oboljenja kao što je rak.
Po Paulingu, svestranost vit. C u prevenciji bolesti je u njegovoj ulozi u proizvodnji kolagena, proteina koji odredjuje stanje vezivnih tkiva i elastičnost kože i krvnih sudova.
Jedan od velikih propusta ljudske evolucije, bio je kada je predak čoveka izgubio sposobnost da proizvodi vit. C.Pauling misli da se to desilo u vreme kada je predak imao ishranu biljkama vitaminsko bogatih i nije bilo potrebno da sam proizvodi vitamin. Ovo je imalo za posledicu da današnji primati, uključujući ljude,budu jedna od nekoliko grupa životinja koje moraju da unose vitamin putem ishrane.
Otkako je pračovek izgubio staništa  voća i povrća sa obiljem vitamina, kaže Pauling, on pati od nedostatka vit. C. Pauling preporučuje za nadoknadu deficijencije veću dozu od 60 mg. koja se  generalno preporučuje.
On kaže da bi naša dnevna doza trebala da odgovara onoj koju životinje same produkuju, a to je 10 - 12 grama. Kako je pričao, tako je i radio. Povećavao je dozu koju je unosio od 3 grama 1960 do 18 grama 1994.
Pauling je govorio o vezi vit. C i lipoproteina-a, a to je supstanca čiji nivo u krvi je povezan sa kardiovaskularnim bolestima. Lipoprotein-a je i glavna komponenta plaka koji se stvara u krvnim sudovima onih koji boluju od ateroskleroze.
Pauling je objavio studiju tvrdeći da lipoprotein-a je u stvari surogat vit. C, služeći za jačanje zidova krvnih sudova u nedostatku adekvatnih vitamina u ishrani. Pauling opaža da za razliku od ljudi, životinje koje proizvode vit. C i  imaju veći nivo vitamina u telu, imaju veoma malo lipoproteina-a u krvi.
Pauling je bio uveren da doze vit. C pomažu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, sprečavajući formiranje lezija na zidovima krvnih sudova i moguće je, smanjujući proizvodnju lipoproteina-a u krvi. Vit. C je ključ za zdravlje krvnih sudova, kaže Pauling, tvrdeći da je to podržano studijama o skorbutu, tj. bolesti hroničnog nedostatka vit. C. Pedeset posto pacijenata obolelih od skorbuta, umire zbog pucanja krvnih sudova.
U Palo Altu postoji Linus Pauling Institut, gde se i dalje bave istraživanjem vit. C i drugim nutrijentima.
Današnja medicina govori o lipoproteinu-a koji nastaje u jetri i odatle ulazi u krv.Pokazuje tendenciju taloženja u arterijama, što je od značaja za nastanak arteroskleroze.
Pored toga, lipoprotein-a sadrži komponentu sličnu proteinu plasminogenu i zbog toga može biti uzročnikom krvnog ugruška. Sve ovo može uticati na bolesti srca. Kako bilo, potpuna funkcija lipoproteina-a nije u potpunosti poznata.
Iako su neki radovi pokazali da visoke doze lipoproteina mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti,potrebno je mnogo više studija za dokazivanje ove veze.U nekim studijama se pokazalo da su visoke doze lipoproteina štetnije ukoliko je i LDL holesterol visok.
Naučnici tek počinju da razumeju ulogu lipoproteina-a, te će se skala za merenje tek razvijati i standardizovati.
Nažalost, pokazalo se da su nivoi lipoproteina uglavnom odredjeni genetskim nasledjem. Samo je niacin pokazao neke efekte snižavanja istog u studijama.
Tako da za sada, kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, ostaje fokus na kontroli krvnog pritiska, LDL holesterola, podizanju HDL holesterola.Mnoge studije pokazuju da kontrola istih utiče na smanjivanje rizika od infarkta i šloga.

Istraživač Mark Moyad, MD, MPH, sa University of Michigan ističe:"što više istražujemo vit. C, bolje razumemo koliko je raznovrstan u zaštiti našeg zdravlja, počev od kardiovaskularnih bolesti, raka, šloga, zdravlja oka i kompletan imunitet za duži život. "Ujedno primećuje i da bi idealna doza verovatno trebala biti veća od trenutno preporučene.
Moyad i kolege su u istraživanju davali dnevno dozu od 500 mg. vit. C za postizanje zdravstvenih rezultata. To je mnogo više od doze koja se preporučuje odraslima a iznosi 75-90mg. dnevno. S obzirom da je uglavnom problem imati pet obroka dnevno voća i povrća, potrebna doza vitamina se može uneti suplementom koji je u potpunosti siguran.Dalje tvrdi da nema razloga za ne uzimanje doze od 500 mg. osim kod onih koji imaju osetljiv želudac.Gornja bezbedna granica, po njemu je 2000 mg.
Ipak, portparolka American Dietetic Association,Dee Sandquist, RD, tvrdi da je mnogo bolje jesti što više voća i povrća od uzimanja suplemenata."Potrudite se da dnevno imate devet porcija voća i povrća, jer ćete tako uneti sve potrebne vitamine, minerale, fitohemikalije potrebne za prevenciju i zdravlje."
Najbolji izvori vit.C su citrusno voće(limun, pomorandža), bobičasto voće, šipak, nekuvan kupus,  paprika, zeleno povrće.
Čaša soka od narandže (svakako se misli na cedjen sok, sa pulpom) je dovoljno za podmirenje RDA doze vit. C, evo još namirnica :

Dinja, 1 šolja: 59mg
Sok od narandže, 1 šolja: 97mg
Brokoli, kuvan,1 šolja: 74mg
Crveni kupus, 1/2 šolje: 40mg                              
Zelena paprika, 1/2 šolje, 60mg
Crvena paprika, 1/2 šolje, 95mg
Kiwi, 1srednji: 70mg
Paradajz sok, 1 šolja: 45mg.

Vit. C (ascorbic acid)je u vodi rastvorljiv vitamin, neophodan za rast i razvoj.On je antioxidant što znači da neutrališe štetu u organizmu koja nastaje od strane slobodnih radikala iz spoljašnje sredine.
Ozbiljni propratni efekti predoziranosti od vit. C su izuzetno retki. Ipak nikako, ne treba prekoračivati dnevnu dozu od 2000 mg.  Moguće je da dodje do dijareje.Doza za odrasle je 75 mg. za žene i 90 za muškarce, pušači bi trebalo da povećaju dozu za 35 mg. po A service of the U.S. National Library of Medicin.
Sa uzimanjem suplemenata vit. C trebaju biti oprezni oni koji imaju oštećen želudac, da ga ne bi još više iritirali.

Sada postoje suplementi vitamina C sa produženim dejstvom, gde kapsula postepeno oslobađa vitamin, održavajući stalan nivo u krvi, što je vrlo značajno jer se višak ovog vitamina brzo izlučuje putem urina.




Tekst je postavljen informacija radi. Za sve vaše tegobe konsultujte svog lekara.