Dijabetes i med

Mogu li dijabetičari da koriste med u ishrani i u kojoj meri? Pitanje je koje izaziva nedoumicu. 

Health.india.com Ranije se smatralo da dijabetičari ne treba da konzumiraju med. Danas, nema striktnih zabrana. Novija istraživanja ukazuju na to da je med bolje rešenje u ishrani dijabetičara od šećera i drugih zamena za isti. Iz razloga što med ima nizak glikemijski indeks, pa ne podiže nivo šećera u krvi tako brzo kao šećer. Jedna supena kašika meda ima oko 17 gr. ugljenih hidrata. Veoma je kaloričan i sladji od šećera. Pa, ćete ga koristiti u manjoj dozi. Svakako se konsultujte sa svojim lekarom. Takodje, med kupujte kod proverenog medara.

U American Diabetes Association tvrdi se da i šećer i med utiču na nivo šećera u krvi. Prilikom pravljenja plana ishrane, treba voditi računa o količini koja se unosi. Oni govore o zameni šećera veštačkim zasladjivačima, kojih ima puno vrsta ( aspartam, stevia, saharin...)

 Endokrinology and Metabolisam Centar Teheran, Iran, objavljeno u US National Librery of Medicine Radjeno je istraživanje uticaja prirodnog meda na težinu i biohemijske pokazatelje krvi kod dijabetičara. U pitanju je bilo 48 pacijenata dijabetesa tipa 2, koji su podeljeni u dve grupe. Jedna je dobijala u narednih 8 nedelja, oralno, svakodnevno, med. Kontrolna grupa, nije. Na početku i na kraju istraživanja, izmerena ima je telesna težina i uradjena analiza krvi.
Na kraju, nije bilo neke razlike u nivou šećera u krvi, izmedju ove dve grupe. Telesna težina, ukupni holesterol je smanjen u grupi meda, a povećan nivo hemoglobina A 1C . 
Rezultati ukazuju da konzumacija meda u 8 nedelja je pokazalo dobre efekte na težinu i lipide u krvi kod dijabetičara. Ipak,ovde, treba voditi računa, s obzirom da raste i hemoglobin A1C koji je u korelaciji sa porastom nivoa šećera u krvi.

Dijabetološki savez Srbije u članku govori o tome da je med dobar za dijabetičare i iznosi primer medara dijabetičara. Govori se o tome da je dijabetičarima dozvoljeno 50 gr. meda dnevno. Jedna kafena kašika ima 10 grama meda. Treba ga uzimati 4 do 5 puta (kafena kašičica) i to pola sata pre obroka ili dva sata posle.

Dr. Velija Zelija - Ašimi sa Klinike za endokrinologiju KCU Sarajevo se slaže da dijabetičari mogu konzumirati med, s tim do to bude prirodan med. Ona kaže da jedna kašika meda  će sa svim onim što se nalazi u medu, popraviti celokupno stanje dijabetičara.

Hrvatski stručnjak, dr. sc Janko Križanić, takodje smatra da je med dobar. 

- Sve sastavnice meda obogaćuju naš metabolizam s važnim, vitalnim tvarima. Nadalje, glukoza iz meda odličan je detoksikator i aktivator jetre! A, jetra je centralni organ našeg metabolizma! Samo zdrava jetra provodi poželjne, zdrave, procese u nama. Dijabetičarima su ti procesi trajno narušeni! Dakle, dijabetičari smiju uzimati med u manjim dozama! Med valja otopiti u ustima, pa tek onda progutati! (Mora se ostaviti vremena da enzimi, iz sline, počnu razgrađivati med, posebice šećere).

Kada je u pitanju vrsta meda, uglavnom se pominju bagremov i drugi svetliji medovi.

Med jeste bolji od šećera zbog svog sastava. Videti post Med - lekovita hrana

Elem, zaključak izvucite sami uz konsultaciju sa svojim lekarom.

Med - lekovita hrana

Prirodno vitaminsko-mineralna sa ugljenim hidratima bombica. Šta drugo, nego med. Svima dostupan. U zavisnosti od kog cveća i  biljaka, pčele skupljaju nektar, ima i raznih vrsta meda. 
Prema načinu dobijanja, može biti vrcani, med u saću, presovan, topljen...U zavisnosti da li potiče od jedne ili više biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.

Tako postoji: 

• bagremov - dugo ne kristališe, od zelenkaste do žute boje, jer se prilikom vrcanja često meša sa livadskim medom, prijatnog, blagog ukusa i zato ga vole deca, dobar za regulisanje funkcije želuca, neutralisanje kiseline, kod kašlja...
• lipov - žute do crvenkaste boje, mirisa na lipu, dobar je kod prehlade i kao preventiva. 
• kestenov med - tamno žute je boje, gorkog ukusa. Dobar kod bolesti disajnih puteva, bronhitisa, bolesti kvnih sudova, popravlja apetit
• suncokretov - posle kestenovog najbogatiji polenom. Žute boje, preporučuje kod bolesti disajnih puteva, prehlada.
• heljdin med - tamne boje, ne baš prijatnog ukusa, bogat gvoždjem. Koristi se kod anemija, bolesti krvnih sudova, povišenog pritiska
• kupinov med -  svetlo žute boje, pomaže kod respiratornih bolesti
• voćni med - najčešće su u pitanju jabuke, šljive, trešnje, maslačak. Obično je tamnije žute boje. Bogat polenom i dobar kod prehlada.
• lavandin med - žute boje, prijatnog ukusa. Koristi se kod bolesti jetre i podstiče lučenje žuči
• žalfijin med - tamno žute boje, pomalo gorak. Dobar kod infekcija
• livadski med - od žute do crvenkaste boje. Potiče od raznih trava, naročito cenjen sa planinskih livada
• šumski med - sa listova listopadnog i zimzelenog drveća. Tamne su boje i imaju protivupalna svojstva.

Izaberite svoju vrstu i uživajte, ali sa merom u lekovitim i hranljivim svojstvima meda. Najkvalitetniji je med sa ekološki čistih područja.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.
Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04
Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i minerali: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.

Većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi, 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati. Ukoliko ste svesni da vam ishrana nije zadovoljavajuća, dopunite je kašikom meda i time učinite korak ka dobrom imunitetu  i zdravlju.
Prirodno svojstvo meda je da se kristališe. U takvom stanju se koristi kao i inače, a posebno je dobar kao namaz na hleb, naročito pogodan za decu, jer ne curi.
Sve napitke i slatkiše, zdravije je zasladjivati medom, nego šećerom. Samo treba voditi računa da je med kaloričan i da utiče na nivo šećera u organizmu. Maria Collazo - Clavell, MD endokrinolog sa Klinike Mayo, u odgovoru čitateljki dijabetičaru, govori o medu kao zameni za šećer, uz upozorenje da doza u kašičici treba da bude manja, jer je kaloričan.
Sa druge strane, istraživanja ukazuju na pomoć cimeta u tretiranju dijabetesa tipa 2, pa eto, zdrave  kombinacije meda i cimeta. Stari recep je  med i orasi. Takodje, zdravo, ali i kalorično, pa vodite računa o tome.
U jutarnji musli, dodajte i kašiku meda za dobar dan.
Da li znate da je i praseće pečenje izuzetno ukusno ako se preliva medom sa ruzmarinom?
A, o medenjacima, da i ne govorim....

Svoju primenu med je našao i u kozmetici, posebno u hranljivim kremama za negu kože. 

Med - prirodni lek

Znamo kako nastaje med. Koliko ga koristimo u ishrani?
Za dobro jutro, odlična je medom premazana ražana kriška hleba.

Med je prava energetska bomba, jer direktno ide u krvotok i podiže energiju čitavog organizma. Jača nutritivna svojstva ima tamniji med.
Med čini preko 70 raznovrsnih sastojaka, što zavisi od kog cveća i bilja, pčele skupljaju nektar. Preko 70% su ugljeni hidrati. Najviše ima glukoze 38%, fruktoze 30%, saharoze 1-2%, vode oko 17% , organske kiseline 0,3% (jabučne, vinska, mlečna, limunska), enzimi ( invertaza, dijataza, katalaza, fosfataza, dehidraza, ...), minerali 0,2% ( gvoždje, bakar, mangan, silicijum, kalijum, kalcijum, magnezijum...), kompleks vitamina C i B, A, K, E, fitohemikalilje (flavonoidi, fenoli), nešto belančevina.
Vitamini imaju veću farmakološku aktivnost od onih dobijenih u industriji.
Med ima nizak glikemijski index - GI, oko 55. On pokazuje koliko brzo neka namirnica povećava nivo glukoze u krvi. Tako da je dobar za dijabetičare, posebno tip 2.
Blago kisela ph vrednost meda izmedju 3,2 i 4,5, sprečava razvoj bakterija, a antioksidanti uništavaju slobodne radikale.
Kristalizacija meda je normalna pojava. Iz razloga što u medu ima i vode. Bagremov med sporije kristališe, a livadski već za tri, četiri meseca. Dekristalizacija se izvodi na temperaturi od 40%. Stavite teglu sa medom u sud sa toplom vodom da odstoji.
Duga je istorija korišćenja meda. Pre 4 000 godina u ajurvedskoj medicini korišćen je za uspostavljanje balansa organizma. Stari Egipćani njime su tretirali rane. Grci su verovali da med utiče na dugovečnost. Čak je i prorok Muhamed slavio isceljujuća svojstva meda.
Moderna nauka pronalazi da su mnoge tvrdnje kroz istoriju upotrebe meda u medicinske svrhe istinite.
Pa tako je dobar u prevenciji GERD-a,(refleks kiseline).
Takodje je utvrdjeno u kliničkoj studiji da je med dobar za decu  u slučajevima dijareje za oralnu rehidrataciju i unošenje elektrolita.
Neka istraživanja ukazuju na to da može da pomogne kod sezonskih alergija i neutralisanja kašljanja.
Studija objavljena u Microbiology govori o tretiranju hroničnih rana medom Manuka Honey Could Be The Answer For Treating And Preventing Wound Infections
Streptococcus pyogenes koja se javlja kod rana formira neku vrstu bio-filma koji med uspeva da razruši, kao i da zaštiti tkivo od bakterija. Inače je medu priznato antibakterijsko dejstvo. U istraživanju je korišćen med iz nektara sakupljen sa Manuka drveta koje raste na Novom Zelandu i Australiji. Jedno drugo istraživanje ukazalo je na to da se ovaj med može izboriti i sa Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus (MRSA). Za ovaj med je utvrdjeno da sprečava razvoj više od 80 vrsta bakterija. On se i nalazi kao sastojak u mnogim licenciranim proizvodima za tretiranje rana.
Studija objavljena u žurnalu Pediatrics ukazuje na pomoć meda kod respiratornih infekcija dece, kada se javlja noćni kašalj. Med ga smiruje.

Med i botulizam
Može sadržati bacil botulizma koje potiču iz spoljne sredine. Mada je med dovoljno kiseo i ima šećera te ne dolazi do razmnožavanja bacila i lučenja toksina. Osim toga u organizmu odraslih, kisela sredina digestivnog trakta ne dozvoljava razvoj bacila. Kod beba je niža kiselost što može uzrokovati lučenje toksina. Iz preventivnih razloga med ne treba davati bebama do godinu dana jer može imati i C. botulinum bacil koji može narušiti imuni sistem beba, jer u tom uzrastu nisu otporne na inače ovaj dobroćudan soj. Može doći do slabosti mišića, konstipacije, gubljenja apetita, teškog gutanja, zastoja u disanju. Inače ovog bacila ima u zemljištu, prašini iz vazduha, namirnicama životinjskog porekla. Uglavnom se prenosi preko mesnih, ribljih konzervi, kao i konzervi povrća. U kiseloj sredini ne opstaje.
Med i mršavljenje
Naučno je dokazano da uzimanje meda pre spavanja utiče na bolje sagorevanje masti tokom sna.
Posebno je zdrava kombinacija meda i cimeta. Dodajte cimet u prahu u med, dobro promešajte i vaša bombica zdravlja je spremna za svaki dan i dobro jutro i laku noć.
Zabluda je da se med  jede isključivo drvenom ili plastičnom kašikom. Možete ga slobodno jesti i metalnom, kažu medari. Nije dobro matičnu mleč jesti metalnom kašikom, jer se gube neka lekovita svojstva.
Svakako se čitava priča odnosi na prirodan med.


Izvori:
www.medicalnewstoday.com
http://www.poljoberza.net